Ne­dav­no je za­vr­še­na jav­na ras­pra­va o Na­cr­tu pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re. Na tzv. “okru­glim sto­lo­vi­ma”, odr­ža­nim u pri­mor­skim op­šti­na­ma i u Pod­go­ri­ci, kao i u me­di­ji­ma, da­to je do­sta pri­mjed­bi, su­ge­sti­ja, pred­lo­ga, kao i ozbilj­nih kri­ti­ka, što ob­ra­đi­va­če pla­na oba­ve­zu­je da s ve­li­kom do­zom ozbilj­no­sti pri­stu­pe raz­ma­tra­nju i iz­vr­še mo­gu­ća po­bolj­ša­nja ovog do­ku­men­ta. Na ras­pra­vi odr­ža­noj u Mi­ni­star­stvu tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja, po­čet­kom fe­bru­a­ra, dao sam ne­ko­li­ko pri­mjed­bi i pred­lo­ga za po­bolj­ša­nje da­tih stra­te­ških rje­še­nja. Jed­no od ta­kvih pla­ni­ra­nih rje­še­nja od­no­si­lo se na sa­o­bra­ćaj­nu in­fra­struk­tu­ru, ko­ja je neo­prav­da­no, po mo­joj ocje­ni, iz­o­sta­la u di­je­lu ko­tor­skog za­li­va. Na­i­me, ra­di se o pu­tu re­gi­o­nal­nog ka­rak­te­ra ko­ji je pri­je če­tr­de­se­tak go­di­na Pro­stor­nim pla­nom “Ju­žni Ja­dran” bio pla­ni­ran kao “ma­gi­stral­ni put” či­ja tra­sa bi bi­la po­sta­vlje­na pa­di­na­ma br­da Vr­mac, iz­nad na­se­lja Sto­liv, Pr­čanj i Muo. Ta­da je bi­lo pla­ni­ra­no da Ja­dran­ska ma­gi­stra­la iz prav­ca Her­ceg No­vog pre­la­zi tje­snac Ve­ri­ge vi­so­kim mo­stom i na­ve­de­nim pro­sto­rom do­la­zi do ser­pen­ti­ne pu­ta iz­nad no­vog na­se­lja iz­gra­đe­nog po­sli­je ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne, kod Ko­to­ra. Taj put bi, ka­ko je ta­da obra­zla­ga­no, “omo­gu­ćio bu­du­ćim po­sje­ti­o­ci­ma – tu­ri­sti­ma da sa ma­gi­stra­le vi­de i do­ži­ve cje­lo­kup­ni atrak­tiv­ni pej­zaž akva­to­ri­ju­ma Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va”. Me­đu­tim, od ta­kvog pred­lo­ga se od­u­sta­lo, a na ovom pro­sto­ru je i da­lje u funk­ci­ji je­di­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca iz­gra­đe­na uz mo­re u vre­me­nu ka­da je ovaj pro­stor pri­pa­dao Austro­u­gar­skoj mo­nar­hi­ji. Iz­gra­đe­na je uz oba­lu za po­tre­bu on­da­šnjeg sa­o­bra­ća­ja, ko­ji se u to vri­je­me od­vi­jao go­to­vo is­klju­či­vo konj­skom za­pre­gom. Mi­slim da ne­ću pre­tje­ra­ti ako na­gla­sim da je to da­nas sa­o­bra­ćaj­no naj­op­te­re­će­ni­ji put slič­nog kva­li­te­ta u Cr­noj Go­ri, a si­gur­no je op­te­re­će­ni­ji od sva­kog re­gi­o­nal­nog pu­ta i da­le­ko vi­še op­te­re­ćen i od mno­gih ma­gi­stral­nih pu­te­va. Ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com da­nas je za cen­tar op­šti­ne Ko­tor (za ad­mi­ni­stra­ci­ju, škol­stvo, zdrav­stvo, po­sao i dr.) di­rekt­no ve­za­no oko 2.500 stal­nih sta­nov­ni­ka po­me­nu­tih na­se­lja, a u to­ku tu­ri­stič­ke se­zo­ne vi­še­stru­ko vi­še. Ovim pu­tem, ši­ri­ne tri do če­ti­ri me­tra, da­nas se kre­ću auto­bu­si lo­kal­nog i me­đu­grad­skog sa­o­bra­ća­ja, ko­la Hit­ne po­mo­ći, va­tro­ga­sna i ko­la za od­no­še­nje ot­pa­da, ka­mi­o­ni s ogrom­nim te­re­ti­ma ko­ji pre­vo­ze gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal za po­tre­be in­ten­ziv­ne gra­đe­vin­ske dje­lat­no­sti na ovom pro­sto­ru, auto­bu­si ko­ji po­vre­me­no pre­vo­ze tu­ri­ste, ka­mi­o­ni, šle­pe­ri i dru­ga ve­li­ka vo­zi­la, a po­seb­no iz go­di­ne u go­di­nu sve ve­ći broj put­nič­kih auto­mo­bi­la. Mo­že se sa­mo pret­po­sta­vi­ti do ka­kvih sa­o­bra­ćaj­nih pro­ble­ma i “ko­lap­sa” do­la­zi i vi­še pu­ta dnev­no, na­ro­či­to u to­ku ljet­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Ovo je ujed­no i je­di­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca za pje­ša­ke, đa­ke, bi­ci­kli­ste, iz­let­ni­ke. U trup ovog pu­ta po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, po­seb­nim uko­pa­va­nji­ma, po­sta­vlje­ni su te­le­fon­ski ka­blo­vi, elek­tro­pre­no­sni vi­so­ko­na­pon­ski ka­blo­vi, glav­ne ci­je­vi i pri­ključ­ci pri­mar­ne ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, kao i ci­je­vi pri­mar­ne i se­kun­dar­ne vo­do­vod­ne mre­že. Do pro­šle go­di­ne ovaj put je tre­ti­ran kao “re­gi­o­nal­ni”, da bi ga Op­šti­na Ko­tor ta­da pro­gla­si­la “lo­kal­nim” i ti­me pre­u­ze­la “bri­gu” o istom. Me­đu­tim, ni ra­ni­je dr­ža­va, ni sa­da Op­šti­na, ni­je­su po­kla­nja­le neo­p­hod­nu bri­gu za rje­ša­va­nje mno­gih pro­ble­ma ko­ji se ja­vlja­ju u od­vi­ja­nju sa­o­bra­ća­ja ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com (mo­gu­ća pro­ši­re­nja na od­re­đe­nim dje­lo­vi­ma pu­ta, ogra­ni­če­nje op­te­re­će­nja i br­zi­ne kre­ta­nja vo­zi­la, od­vo­đe­nje po­plav­nih vo­da sa ko­lo­vo­za, obez­bje­đe­nje i ozna­ča­va­nje pje­šač­kih pre­la­za i dr.) Zbog sve­ga na­ve­de­nog, sma­tram da će bi­ti na­pra­vlje­na ve­li­ka i ne­po­pra­vlji­va gre­ška ako se ni u ovom pro­stor­nom pla­nu ne na­đe i pred­log za iz­grad­nju ovo­ga pu­ta, kao za­o­bi­la­zni­ce, ko­ja bi tre­ba­lo da se iz­gra­di od ma­gi­stra­le u na­se­lju Le­pe­ta­ni u tje­sna­cu Ve­ri­ge, pa­di­na­ma br­da Vr­mac, iz­nad na­se­lja Do­nji Sto­liv, Pr­čanj i Muo, do na­se­lja Ška­lja­ri, od­no­sno do spo­ja s pla­ni­ra­nom za­o­bi­la­zni­com oko Ko­to­ra i Do­bro­te. Ovaj dio pu­ta, s pred­vi­đe­nom za­o­bi­la­zni­com oko Ko­to­ra i Do­bro­te, pred­sta­vljao bi je­din­stve­nu za­o­bi­la­zni­cu svih sta­rih na­se­lja ko­tor­skog za­li­va, pa je ta­ko, po mom mi­šlje­nju, tre­ba i tre­ti­ra­ti. Isti­na, ali sa­mo u kar­ti pla­ni­ra­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, ucr­tan je ovaj put, kao put “lo­kal­nog” ka­rak­te­ra, bez ijed­ne ri­je­či obra­zlo­že­nja. Pla­ni­ra­njem i iz­grad­njom ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce, ko­ja ne­sum­nji­vo mo­ra ima­ti “re­gi­o­nal­ni” a ne lo­kal­ni ka­rak­ter i tret­man, stvo­ri­li bi se uslo­vi za nor­ma­lan ži­vot broj­nih sta­nov­ni­ka op­šti­ne Ko­tor i omo­gu­ćio di­na­mi­čan raz­voj mno­gih dje­lat­no­sti, a po­seb­no svih vi­do­va tu­ri­stič­ke pri­vre­de na ovom di­je­lu obal­nog pod­ruč­ja. Ka­ko se i na pa­di­na­ma Vrm­ca iz­nad na­ve­de­nih sta­rih na­se­lja, na te­ra­si­ra­nom po­ja­su ze­mlji­šta, po­sled­njih go­di­na od­vi­ja in­ten­ziv­na in­di­vi­du­al­na iz­grad­nja obje­ka­ta, naj­ve­ćim di­je­lom za se­zon­ske po­tre­be tu­ri­zma, to bi bi­lo neo­p­hod­no čim pri­je pla­ni­ra­ti i od­re­di­ti tra­su ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce, či­ja iz­grad­nja, sa­svim je iz­vje­sno, mo­ra u sko­roj bu­duć­no­sti usli­je­di­ti. U “Uvod­nom di­je­lu” Na­cr­ta Pro­stor­nog pla­na na­gla­še­no je da će se “ukup­nim kva­li­tet­nim opre­ma­njem obez­bi­je­di­ti kva­li­tet­ni­ji uslo­vi za ži­vot lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i br­ži raz­voj re­gi­o­na”. Sma­tram da je i ova mo­ja pri­ča o neo­p­hod­no­sti pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje ove obi­la­zni­ce u pot­pu­no­sti sa­gla­sna sa te­žnja­ma ob­ra­đi­va­ča i iz­ra­že­nim glo­bal­nim opre­dje­lje­nji­ma u ovom do­ku­men­tu. Za­to se na­dam da će se ob­ra­đi­va­či pla­na sa ovim na­sto­ja­nji­ma sa­gla­si­ti i u ko­nač­noj ver­zi­ji pred­vi­dje­ti iz­grad­nju ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce.Velj­ko M. Mar­ti­no­vić